Odma cu van rec

Odma ću van reć da nije sve istina, vi poslušajte, onda prosudite. Život je ko igrica, ko knjiga od bezbroj stranica. Ti si glavni igrač, bori se, ko pobjednik izađi, nekad level triba ponovit, budi oprezan jer je tajnovit. Ni moja priča nije laka, nekad je puna tuge i mraka. Kad san ima šest, roditelji su se rastavili, od mene čovika napravili. S ocem se nisan puno družio, što ne znači da me nije volio. Mater je sav svoj trud dala, za sebe vrimena nije imala. Krenula je škola i prijateljstva prva, nogomet, lovica i puške od drva. Uči me život malo po malo, vrimena je još i previše ostalo. Došla je srednja škola, prve ljubavi i još više bola. Učili su me da poštujen i cijenin, prijatelje čuvan i branin. S ocem u velike razgovore krenem, duboke i teške teme pokrenem. Brzo smo se našli, izlaze iz problema pronašli, prijateljstvo izgradili, jako bliski postali. Zato punin plućima živi, mater i otac za ništa nisu krivi. Na pravi su te put odveli, iz ničeg te podigli, čovikon učinili i sve ti dali. Zbog njih se bori, oči otvori, sve će za tebe dat, samo se trudi poštivat. Velike jubavi su krenule, život mi okrenule, naučile me virovat i ciloga sebe dat. Ali ni tu nije kraj, nigdi nije raj. Kad misliš da je sve krenulo, naopako te okrenulo. Ostavi te cura, i kreće nova tura problema i sranja, a nada sve je manja. U depresiju padneš, nikako na noge da staneš, sve za što si se borio u trenu se srušilo. Zato punin plućima živi, mater i otac za ništa nisu krivi. Na pravi su te put odveli, iz ničeg te podigli, čovikon učinili i sve ti dali. Zbog njih se bori, oči otvori, sve će za tebe dat, samo se trudi poštivat. Glava ti luduje, srce tuguje, ne znaš koga slušat, što iduće pokušat. Kome virovat, ne možeš mirovat, nema spavanja, događaju se i druga sranja. Imunitet pada, tuga tobon vlada. Misec dana nisan moga jest, poče san se trest, dvaest kila izgubim, još veće brige nosim. Nađem prijatelje starije, krenem opet na partije, samo alkohol i plesanje, od problema bježanje. Do droge dolazin, al, Bože, sve prolazin. Osjećaje mi vratila, totalno me opustila, nove snage mi dala, ljudi, je li ovo šala? Osjećaji se vratili, još malo mi fali sve probleme da rješin, valjda ne griješin. Zato se, brate, opustiš, na sebe misliš, da brže shvatiš kako probleme da riješiš. Jutrom motor se vozi, Bože pomozi, da adrenalin proradi, glavu mi ohladi. Popodne trening se radi, jer nema više gladi. Na staro se triba vratit, tempo pratit, kilažu opet nabit, kondiciju dobit. Jer navečer se trči da te glava ne muči, lakše da zaspiš, mirniji se probudiš. Sve na tebi ostaje, jedino što ti preostaje: u sebe viruj, misli smiruj. S ogledalom pričaj, glup je osjećaj, ali ako niko ne viruje u tebe, ko te može volit više od samog sebe? Sve vrime sebi daj, znaj da to ne može bit kraj. Glavu digni, bivšima prijateljima namigni, naprid kreni, glavu podigni, probleme dostigni, sve ih izbjegni. Jer sve se može kad se karte slože. Pozitivne snove snivaj, nikome ih ne otkrivaj, dobro razmišljaj, neprijatelje blagoslivljaj. Zato punin plućima živi, mater i otac za ništa nisu krivi. Na pravi su te put odveli, iz ničeg te podigli, čovikon učinili i sve ti dali. Zbog njih se bori, oči otvori, sve će za tebe dat, samo se trudi poštivat. Vi ste poslušali, vjerovatno i promislili, ne znan jeste prosudili ili odlučili, al valjda ste skužili da ja san sve reka i nisan poreka. Najbitniji su ljudi sa mnom ostali, iz tuge i boli me izvukli, na pravi put me usmjerili.